Džordž Best – prvi fudbalski superstar

Šezdesetih godina prošlog veka, fudbalski genije je zablistao na sceni – on je ulepšao svet svojim talentom, zasenio sve svojim načinom života i bio daleko ispred vremena jer je bio preteča današnjih fudbalskih superstarova.

Voleo je žene, voleo je život, ali najviše je voleo da juri za loptom. Džordž Best (George Best) je bio prva fudbalska zvezda koja je rođena da igra fudbal, i koja je opčinila svet svojim istančanim umećem i izgledom pop zvezde.

Džordž Best je rođen 22. maja 1946. godine u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Bestova ljubav prema fudbalu počela je dok je odrastao na ulicama Belfasta. Nije prošlo dugo dok njegov talenat sa petnaest godina nije uočio skaut Mančester Junajteda Bob Bišop (Bob Bishop), koji je tada rekao čuvenu rečenicu tadašnjem menadžeru Junajteda ser Met Bazbiju: “Šefe, mislim da sam pronašao genija”.

„Ako Džordž neće uspeti, bio bih zahvalan ako biste mi javili u narednih šest meseci jer mu čuvam posao kući u štampariji“

Odmah je pozvan na probe na Old Traford i, nakon borbe sa nostalgijom u početku, Irac je proveo dve godine kao amater. Onda je potpisao profesionalni ugovor sa klubom sa sedamnaest godina u maju 1963. Samo nekoliko dana nakon što je potpisao ugovor, a Junajted proslavljao pobedu u finalu FA kupa nad Lesterom, Džordžov otac Diki Best je povukao Mata Bazbija na stranu kako bi ga pitao da li njegov sin ima ono što treba da bude vrhunski fudbaler. Rekao je legendarnom menadžeru: „Ako Džordž neće uspeti, bio bih zahvalan ako biste mi javili u narednih šest meseci jer mu čuvam posao kući u štampariji“.

Ser Bazbi je bio uveren u Bestove sposobnosti i ubedio njegovog oca da njegov sin ima veliku budućnost u fudbalu. Četiri meseca kasnije, Ser Matov momenat, za šta je pripremao stidljivog, mršavog dečaka iz Belfasta od 1961, je konačno došao – Džordž Best je imao debi za prvi tim Junajteda protiv Vest Bromvič Albiona na Old Trafordu, 14. septembra 1963. godine. Ostalo je istorija. Više od pedeset godina od njegovog debija na velikoj sceni njegova zaostavština nastavlja da živi snažno u srcima svih koji su povezani sa ovom prelepom igrom.
Kada je Best stigao na Old Traford, Bazbi je još uvek bio u procesu obnavljanja svog tima nakon tragične avionske nesreće u Minhenu 1958, i priključio se timu gde su već bile legende Denis Lou (Denis Law) i Bobi Čarlton (Bobby Charlton) koji su bili najvažniji šrafovi u mašineriji Mančester Junajteda narednih pet godina. U prvim minutima njegovog debija moglo se videti da ima nešto posebno u ovom mladom momku iz Belfasta. Ser Mat Bazbi je kasnije prokomentarisao: „Gotovo istog momenta ovaj mali uobraženko je podigao kragnu i očigledno tukao svog protivnika kao da je u Prvoj diviziji godinama. Od momenta kad je zaigrao za prvi tim, Džordž Best je davao timu novu snagu“.
Najveća snaga Džordža je bio njegov dribling – brzina, balans i sjajna kontrola lopte. Svi vole driblere, svi vole ljude koji znaju sa loptom, da ih gledaju sa tribina. Ali veoma malo igrača poseduje samopouzdanje i mogućnost da svoje driblersko umeće pokaže pred hiljade gledalaca. Međutim, Best je imao samopouzdanja na pretek.

Mogao je da trči jednako brzo sa loptom kao i bez nje. Bio je poput brzog voza; niko nije znao kada će skrenuti u poslednjoj sekundi, kada bi sa lakoćom okrenuo čuvara. Brzina kojom je trčao ka golu sa loptom u nogama je bila kao potera grabljivice za svojim plenom – odbrambeni igrač je znao da će biti pobeđen.

Njegova legendarna izjava je: „Odrekao sam se žena i alkohola 1969. – to je bilo najgorih 20 minuta u životu“, koja oslikava njegov život u tom trenutku.

Za 10 godina u Junajtedu imao je 466 nastupa i postigao 178 golova.
Tokom prvih godina na Old Trafordu, Džordž Best je bio stidljivi tinejdžer koji je slobodno vreme provodio u bilijar klubovima. Međutim, kasnije je postao prepoznatljiv po dugoj kosi, lepom izgledu i ekstravagantnom životnom stilu. Otvorio je noćni klub „Slack Alice“ u Mančesteru 1973. i držao je više restorana. Takođe je držao i butike. Njegova legendarna izjava je: „Odrekao sam se žena i alkohola 1969. – to je bilo najgorih 20 minuta u životu“, koja oslikava njegov život u tom trenutku.

Iako mu je njegovo znanje donelo slavu, nije umeo da se izbori sa izazovima koji su se pojavili. Alkohol, žurke do kasno u noć, žene. Uživao je u svemu tome i kao rezultat je napustio vrhunski fudbal 1972. sa samo 26 godina. Proveo je sledećih 11 godina igrajući za razne drugorazredne klubove sa obe strane Atlantika pre nego što je konačno okačio kopačke o klin 1983.

Best je prvi poznatni fudbaler koji je vodio razuzdan život, što ga je koštalo još veće karijere, a na kraju i života. Ali navijači će Besta pamtiti kao velikog igrača

Do tad je Džordž već imao problem sa alkoholizmom. Dotakao je dno 1984. kada je robijao dva meseca zatvora zbog vožnje pod uticajem alkohola i napada na policajce. Ali talenat oko kojeg su se komentatori utrkivali da pohvale, ostavile su duboki trag u srcima navijača. Bestova borba sa flašom je bila duga. Prijatelji iz njegovog rodnog grada, Belfasta, su 1988. pomogli da se odigra prijateljski meč kako bi se skupio novac koji bi sprečio njegov bankrot. Sakupljeno je 75,000 funti i privuklo publiku od 20,000 navijača – najveću posetu u Belfastu u zadnjih 20 godina. Ali, nažalost, on je postao poznatiji po njegovom pijanom nastupu na Bi-Bi-Siju 1990.

Radio je i kao konsultant na Skaj Sportsu, ali njegova tridesetogodišnja borba sa alkoholom je ponovo punila novinarske stupce u martu 2000. Džordž Best je primljen u bolnicu zbog problema sa jetrom i snažno upozoren od osoblja bolnice: Ostavi alkohol ili će te ubiti. Ponovo je 2001. primljen u bolnicu zbog problema sa plućima. U bolnici „King’s College“ mu je 2002. izvršena transplatacija jetre, koja je bila o trošku države, što je naišlo na osudu zbog njegovog problema sa alkoholizmom. Ta osuda je bila opravdana jer je 2003. viđen kako na očigled svih pije špricer.

Best je 3. oktobra 2005. primljen na intezivnu negu, zbog infekcije bubrega, koju je dobio jer je pio lekove koji su trebali da ga spreče da nastavi da pije. Britanski tabloid je 20. novembra izdao sliku njega u bolničkom krevetu, gde je poslao poruku: “Nemojte da umrete kao ja“. Umro je 25. novembra 2005, u 59. godini.

Džordž Best je prvi poznatni fudbaler koji je vodio razuzdan život, što ga je koštalo još veće karijere, a na kraju i života. Ali navijači će Besta pamtiti kao velikog igrača, koji je bio rame uz rame sa Bekenbauerom, Peleom i drugim velikim igračima. Dovoljno je ponoviti parolu navijača Mančester Junajteda: „George Best is the best“.

Džordž Best – Najboljih 11 izjava i citata

- Potrošio sam mnogo novca na pijančenje, žene i alkohol. Ostatak novca sam protraćio.
- Odrekao sam se žena i alkohola 1969. i to je bilo najgorih 20 minuta u mom životu.
- Jednom sam rekao da je Gazin (Pol Gaskojn) IQ manji nego njegov broj na dresu, a on je pitao “šta je to IQ”.
- Bekam ne može da šutira levom nogom, ne može da igra glavom, ne oduzima lopte i ne daje mnogo golova. Sve osim toga je u redu.
- Pele me je nazvao najboljim fudbalerom na svetu. To mi je najveće životno priznanje.
- Trebalo bi odem na okupljanje anonimnih alkoholičara, ali mislim da bi mi bilo teško da ostanem anoniman.
- Kada odem, zaboraviće se sve gluposti i pamtiće se samo fudbal. Neka samo jedna osoba misli da sam najbolji igrač na svetu i meni je to dovoljno.
- Dao bih sav šampanjac koji sam u životu popio kad bih mogao da odigram samo jednu evropsku utakmicu sa Kantonom na Old trafordu.
- Uvek sam želeo više. Više svega.
- Kažu da sam spavao sa sedam misica sveta. To nije tačno, spavao sam sa četiri, a na sastanak sa ostale tri se nisam pojavio.
- Rođen sa darom, a uz to ponekad ide i destruktivna crta. Baš kao što sam želeo da nadmašim svakoga u fudbalu, tako sam želeo da nadmašim svakoga u noćnom izlasku.

Preuzeto sa: https://englezi.net/dzordz-best-prvi-fudbalski-superstar/
Link do sajta OVDE